iz nekog meni nejasnog razloga, ljubitelji sf-a (domaći; ne znam za inostrane) opsednuti su jednom temom: KAKO RAZLUČITI SF I HOROR, gde i kako povući granicu, koje filmove i koje romane strpati u koje fijoke i na osnovu kojih kriterijuma?

da se razumemo, ne kažem da su to besmislene želje, ali – na osnovu dosdašnjeg iskustva u raspravama na SF-horror forumima – zaključujem da su takvi pokušaji ograničeni pre svega brojnim pogrešnim startnim pozicijama pokušavalaca razgraničavanja (kraće rečeno: separatista).

izložiću neke od njihovih pogrešnih premisa:

I
UOPŠTENE GREŠKE

1. žanrovi su fixirane, nepromenjive kategorije.

2. žanrovi ne smeju da se menjaju, jer ako se promene, nisu više ono što su bili.

3. nomen est omen: žanr je fixno vezan za dan i čas kada ga je neko nazvao XXX. onog dana kada neko počne da ga naziva YYY, to postaje drugi žanr. ili, drugim rečima, pre nego što je neko koristio naziv XXX, žanr XXX nije postojao.

4. svi žanrovi se mogu i moraju klasifikovati na osnovu ISTIH KRITERIJUMA I ČINILACA.


II
KONKRETNE GREŠKE

1. horor nije uopšte žanr, nego nešto drugo (metažanr, emocija, polica u knjižari, reč koja ne znači ništa. itd.)

2. horor –šta god to bilo – je samo ono gde ima natprirodnog. ako stravu izaziva nešto naučnofantastično (vanzemaljac, poludeli robot, virus iz svemira, mutant, ludi naučnik...) to onda nije horor nego SF. ako stravu izaziva čovek bez ikakvih nadljudskih moći (dakle, psihopata, ludak i sl.) – ni to nije horor, nego je triler, drama, ko zna šta.

3. horor nije žanr zato što nema svoje fixne teme i ideje, nego se nalazi (kao začin 'C'!) u delima drugih žanrova: drama, trilera, komedija, westerna, SF-a, akcije itd.

4. horor je izum izdavačke i filmske industrije u poslednjih nekoliko decenija, i pre toga nije postojao kao žanr.

itd.

ima toga još, ali za početak, ovo su neke predrasude na koje često nailazim, explicitno ili implicitno izrečene.

čim nađem vremena, planiram da se posvetim njihovom razbijanju u narednim danima na ovom istom mestu, so.. stay tuned!

znam da je ime samo konvencija, ali u slucaju 'horror' zanra, cini mi se da mu ime vrlo lose pristaje, jer se po meni ne odnosi na njegovu sustinu. uzas, jeza, jesu samo reakcija na hororo, ne nuzno i njegov sadrzaj. drugim recima - nije svaki gadan ili strasan film = horor, niti je svaki horor = strasan i gadan. moj predlog za ime zanra bi bio DARK. jer zajednicki sastojak svih horora, od najbanalnijih do metafizickih, jeste mrak oko nas i u nama. nepoznat i preteci, ili poznat ali izopacen, uvek mrak.

na žalost, ta konvencija je toliko ustaljena danas da je, bojim se, prekasno za bilo kakvo menjanje.
ni meni se ne dopada naziv horor, a još manje srpski 'strava i užas', ali tako mu je to.
najpribližniji suštini svakako je naziv koji je HPL koristio za svoje, i sebi slično pisanje - WEIRD.

on mnogo bolje nego 'mrak' pokriva tačno to polje i nijedno drugo: na žalost, taj izraz se nikada nije ustalio u širim krugovima, ni akademskim ni tržišnim, a zbog današnje kolokvijalne upotrebe te reči nije ni verovatno ni poželjno da se on vaskrsava.
i bez toga većina ljudi smatra da su fanovi horora nekakvi WEIRDOS!

I?

šta i?

čekam znake života i naznake da nekoga uopšte zanima ovo što ovde pišem.

Ghoul napisao/la:

QUOTE:
šta i?

čekam znake života i naznake da nekoga uopšte zanima ovo što ovde pišem.

Drugim rečima, mrzi te i da mrdneš dok ti se ne ispolira sujeta.

Bah!

Mene zanima.

Malo li je?

nije malo ali je nedostatno!

avaj, oživela si ovaj topik baš dan pred moje poduže putešestvije: neće me biti za kompom u naredna 10 dana, pa zato, iskoristi to vreme da izneseš svoje misli, (ne)slaganja i probleme koje imaš sa ovako postavljenim osnovnim tezama.

Ti kao da zaboravljaš da i ja krećem na putešestvije; to mu valjda dođe TO do septembra.

libeat napisao/la:

QUOTE:
Ti kao da zaboravljaš da i ja krećem na putešestvije; to mu valjda dođe TO do septembra.

pa ako je spala knjiga na 2 slova, onda nek ide sve dođavola!

eh, dva ali CAPS.
nego, zanima me gde je Njarla. htela sam njega da priupitam sitnicu ili dve...

na njarlu ne treba računati, on oscilira između mega-odgovornog posla (japi!) i mega-neodgovornog (hipi!) slobodnog vremena posle njega...

pamtne reči za razmišljanje o tome KAKO DEFINISATI HOROR na pragmatičan, blago laički, neakademski, ali prilično funkcionalan način.
evo odlomka iz mog upcuming intervjua sa Brajanom Juznom, gde pored ostalog on kaže:

"People often ask me what is my definition of horror, how do I know if something is a horror movie, or a thriller, or whatever, and my quick stupid answer is: if it's scary, then it's a psychological thriller. But if you add fluids, like blood or goo or slime, now it's a horror movie. And if you add metal, then it's a Sci Fi. A horror movie has to have goo, has to have fluids, bodily fluids of some sort, and then by definition we are in the subject of body transformation. I can really question whether you can have a horror film without transformation. One could say that a ghost movie doesn't have a transformation. Well, maybe, maybe not..."

(ostatak stiže uskoro)

Jednu jedinu opasku želim da ovde uguram, pre no što postuješ ostatak; ovo nije nikakva definicija, ovo je zajebancija.

Da se razumemo, ja nemam ništa protiv zajebacije. Naprotiv, otkrivam kako je silno preferišem, kad god mi se ponudi naspram uštogljenog i jedva razumljivog akademskog prosvetljenja.

Ali budimo iskreni, ovo je ipak zajebancija koju ti, uz neskrivenu naklonost, krstiš kao “pragmatičan, blago laički, neakademski, ali prilično funkcionalan način” definisanja žanra.

U tom smislu, malko tolerancije ti ne bi bilo na odmet. U svim raspravama kojima sam imala čast prisustvovati, većina tvojih sagovornika nudila ti je upravo ovako pragmatične, neakademske i blago laički obojene definicije, koje su na prilično funkcionalan način skicirale stanovišta radikalno različita tvom; ali eto, tvoj primarni kontra-argument se zasnivao upravo na potenciranju nedostatka akademskog temelja u tim i takvim izjavama.

Nemoj da sad ispadne kako tebi nedostaci akademskog temelja nisu bitni, u svoj toj osnovi i suštini, SAMO AKO se tako iznesena i prezentovana tvrdnja poklapa sa tvojim intimnim stremljenjem.

Drugim rečima, nemoj da (ubuduće, naravno) ikoga olako zvekneš za sve ovo/ono zbog čega ovde Juznu kuješ u zvezde.

ne znam zašto skačeš, Libe, kad sam se ja lepo ogradio, rekavši da je to "blago laička, neakademska 'definicija'".
znači, nije za u lexikon knj. termina, niti za u naučni rad, ali poseduje solidan stepen praktične primenljivosti, a pošto sam -kako lepo zapažaš- u pokušajima diskutovanja sa kojekakim 'expertima' dobijao isključivo ovakve, prozaične i pragmatične 'fuck the indžijele books' definicije, rekoh da ponudim jednu koja, actually, ima mnogo više smisla od mnogih tada i tamo (na Sagiti) ponuđenih.

to je sve.

znači, ovo nije ni ponuđeno -niti od Juzne, niti od mene- kao THE ONE to end them all definicija (a one na ZS topičkaranjima JESU pretendovale na to); ovo je samo skica koja pokazuje ispravno razmišljanje o hororu.

glede njenog 'ozbiljnog' shvatanja, ja sam prvi koji će da ukaže i na njene nedostatke, pre svega glede filmova pravljenih pre 1960.godine, u kojima najčešće nije bilo ni krvi ni ikakvih drugih fluida.
s druge strane, ako uzmemo transformaciju za bitan činilac - a javlja mi se da je to još značajniji element od body horrora - onda, naravno, tek treba definisati KOJA, ČIJA, KADA, POD KOJIM USLOVIMA, S KOJIM REZULTATIMA transformacija određuje baš horor, budući da su metamorfoze ove ili one sorte tekovina svekolike FANTASTIKE, odvajkada.

Septembar je, i Libe se valjda vratila, a knjiga ipak spala na tri slova - i mene zanima.

Joj. Ne skačem, ne znam zašto ti ono moje izgleda kao skakanje, a i stvarno nisam nameravala da u izjavu stavim išta provokativno (imaš ovde neke interesantne ljude pa, sve i ako su malko odrasli od onomad, svejedno gledam da sačuvam svoju mačju kožu ) prosto zato što nemam nameru da osporavam Juznu, (sve i ako se ne slažem sa definicijom, bar je razumem) nego samo duvam na jogurt.

Jer, vidi, ovaj citat maltene obećava razgovor na nivou konzumenta i to je gambit na koji uvek padnem, prosto zato što ti neosetno podigneš nivo rasprave (čim se setiš one često korištene tvrdnje da se horor kao žanr akademski proučava skoro 80 godina) i onda zvekneš sagovorika definicijama koje odlično zvuče ali se užasno teško u praksi primenjuju. Što ja sad pokušavam da izbegnem tako što ću te privoliti na šortkat do upravo tih i takvih akademskih definicija, pa da se poštedimo uzgredne muke gaženja po trnju.

Ali ako je zaista moguće ostati na nekom ležernijem, neobaveznijem, pa makar i donekle laički obojenom nivou, to bi bilo ne samo okej nego zapravo super, pošto zaista verujem kako je svakoj prosečno inteligentnoj osobi (ha-ha) dovoljno da pročita recimo dvadesetak odabranih, relevantnih, reprezentativnih dela horor žanra pa da, na osnovu istih, izvuče neke zaključke i oformi neke stavove. Naravno, poželjno je sve to armirati sekundarnom literaturom (akademski priznatom, ne nasumično odabranom) pa da se onda ispoliraju sve te sitne neravnine, ali hej, valjda zbog toga konverzacije i postoje. (Ili bar razlozi za konverzaciju.) A kako si počeo ovaj topik, sve se mislim da si rešio da nekog (mene, naravno) malko nalupaš, a ne da zapravo raspredaš o tome kako različiti konzumenti vide žanr horora, i zašto.
Tako da... let me know.

(malko sam neartikulisana, verovatno, ali Novak izgubio pa se nešto usput i sitno nerviram... )